Natanael Plimer

Život Natanaela Plimera

Natanael Plimer je bio engleski slikar minijaturnih portreta čiji je životni put odmakao daleko od njegovog prvobitnog zanatskog usmerenja. Rođen 1757. godine u Velingtonu, Šropshiru, u Engleskoj, on je ušao u svet koji je definiisala preciznost mehanike. Bio je sin časovničara Nazanijela i njegove supruge Meri Elizabet, poznate i kao Eliza. Ovo domestično okruženje pružilo je temelj tehničke discipline koja će kasnije oblikovati njegovu nežnu ruku u portretizmu.

Rane godine Plimerovog života obeležio je odmak od porodičnog zanata. Poput svog brata Endrua, prvobitno je bio podučavan kao časovničar. Ovo rano uspostavljanje u složenom mehanizmu malih, detaljnih predmeta pokazalo se kao značajan predteča njegove kasnije karijere. Preciznost potrebna za sastavljanje satova pronašla je novi izraz kada je on skrenuo pažnju na malu skalu minijaturnog portreta.

Rani život, porodica i obuka

Rođen u Velingtonu u Šropshiru, kao sin časovničara Natanaela i njegove supruge Mary Elizabeth, Natanael Plimer je svoje rane godine oblikovao precizni ritam očevog zanata. Prvobitno je bilo predviđeno da prati porodični put, započevši zanat časovničara kao šegrt uz svog brata Andrewa. Međutim, stroga ograničenja radionice bila su nedovoljna za ovu braću. U iznenadnom odbacivanju od porodičnih dužnosti, oni su pobegli, proživljavajući više od dve godine lutajući kroz Vels i zapad Engleske u društvu romske grupe.

Ovo razdoblje lutanja na kraju je ustupilo mesto strukturiranijem istraživanju umetnosti u Londonu. Pre nego što je pronašao svoj put kao slikar, Plimer je služio kao sluga emaljiru Henryja Bona. Ta blizina sa zanatom se pokazala transformativnom; na kraju je postao šegrt kod Bona, usvajajući delikatne tehničke veštine neophodne za rad sa emaljem. Temelj u finom, detaljnom radu kasnije će definisati njegov pristup minijaturnom portretu.

Poslednja etapa njegovog formalnog obrazovanja videla je njegov prelazak sa mehaničke preciznosti emalja ka fluidnoj gracioznosti crteža. Pridružio se Andreju u studiju Richarda Coswaya, gde su njih dvojica zajedno proučavali umetnost crtanja. Ova obuka pružila je neophodnu rafiniranost za karijeru posvećenu hvatanju sličnosti subjekata tog doba na minijaturnoj skali.

Aktivnost u Londonu i Edinburgu

Nakon što se 1781. godine nastanio u Londonu, Natanael Plimer je uspešno izdejstvovao svoje mesto u konkurentnim krugovima engleske prestonice. Njegov profesionalni status obeležen je dugogodišnjim odnosom sa Kraljevskom akademijom, gde je izlagao svoje radove od 1787. pa sve do 1815. godine. Tokom ovog perioda, predstavio je dvadeset šest dela Akademiji, doprinoseći stalnom razvoju žanra minijaturnog portreta tokom kasnih osamnaestih i početnih devetnaestih godina devetnaestog veka.

Iako je njegovo boravište uglavnom bilo usidreno u Londonu, život nije bio bez geografskih promena. Između 1804. i 1814. godine, proveo je približno deceniju živeći u Edinburgu, u Škotskoj. Ovaj period proveden na severu pružio je odmak od njegovog uobičajenog okruženja, pre nego što se vratio u London za poslednje godine svog života.

Ključna dela i portretna umetnost

Slava Natanaela Plimera u velikoj meri počiva na njegovoj izuzetnoj sposobnosti da ovekrači ljudsko lice i dušu unutar intimnih okvira minijature. Njegova tehnička preciznost najjasnije se ogleda u majstorskom rukovanju elementima kao što su svetlost i senka; koristeći nežnu tehniku tačkiranja, on je definičao konture lica, dok je pojedinačne kapljice boje pažljivo nanosio kako bi dočarao čak i najsitnije detalje, poput donjih trepica. Ovaj pedantni pristup omogućavao mu je da postigne snažan osećaj prisutnosti i vitalnosti čak i na tako mikroskopskoj razmeri. Njegov Portret čoveka, dat oko 1795. godine, predstavlja savršen prikaz te kontrolisane primene pigmenta koja stvara dubinu i karakter portretiranog subjekta.

Umetnik je takođe intenzivno radio sa slonovačom, medijumom koji zahteva ne samo beskrajno strpljenje, već i izuzetno stabilnu ruku. Jedan od takvih radova je portretna minijatura starije dame, za koju se veruje da predstavlja gospođu Elizabet Drams, nastala oko 1786. godine. Ovo delo, visine svega 57 mm i širine 44 mm, najbolje ilustruje razmeru na kojoj je Natanael Plimer stvarao svoja remek-dela. Takvi sitni predmeti zahtevaju specifičnu vrstu fokusa, pretvarajući običnu sličicu u intiman, taktilni predmet koji služi kao večna uspomena.