Cornelia Scheffer

Rani mladost, porodica i obuka

Rođena u Parizu, Francuska, 29. jula 1830. godine, Cornelia Scheffer ušla je u svet duboko oblikovan kreativnim duhom njenog oca, umetnika Aryja Scheffera. Njene najranije godine provedene su daleko od užurbanih ulica prestonice, jer je prvobitno odgajana u miru sela. Ovo rano povlačenje prekinuto je kada je napunila šest godina, kada je poverena na brigu svojoj baba-tetki, Corneliji Scheffer-Lamme.

Kako je odrastala, privlačnost očevog poziva postajala je neizbežan deo njenog svakodnevnog života. Većinu svog vremena provodila je unutar zidova njegovog studija smeštenog u ulici rue Chaptal, u živopisnom distriktu Nouvelle Athènes. U ovom pariskom uglu, atmosfera je bila prožeta prisustvom umetnosti i kretanjem mnogih stvaralaca. Upravo je ovde, usred alata i svetlosti očevog radnog prostora, mlada Cornelia počela da upija nijanse dizajna i forme koje će definisati njen sopstveni put kao umetnice i dizajnerke.

Umetnička karijera i narudžbine

Njene ruke bile su podjednako vešte u oblikovanju gline i kamena kao i u vođenju olovke. Cornelia je pronašla svoj poziv u delikatnim umetnostima crteža, keramike i skulpture, često radeći u kreativnoj atmosferi očevog studija. Posedovala je poseban talenat za hvatanje sličnosti značajnih ličnosti, izrađujući nekoliko bustova koji su u tri dimenzije prikazali crte lica njenog oca i pisca Goethea. Pored ovih originalnih skulptura, nastojala je da sačuva vizuelno nasleđe svoje porodice tako što je izrađivala kopije očevih slika, prevodeći njegove poteze četkicom u medijum olovljenog kamena.

Godine 1845. njen život je dobio novi obrt kada se udala za Renéja Marjolina, hirurga u bolnici Sainte-Marguerite. Uprkos zahtevima svog domaćinstva, njen kreativni duh ostao je aktivan. Tokom 1860-ih, okrenula je pažnju dizajnu različitih posuda. Ovi keramički komadi bili su dovoljno značajni da je Édouard Manet odlučio da im doda svoje vlastite cvetne motive, spajajući njihove različite umetničke senzibilitete. Njen rad nije bio samo dekorativan; bio je to dijalog između forme i ornamenta.

Jedan od njenih najznačajnijih doposeganja u javnu umetnost proistekao je iz želje da odamuje počast očevomu.

Kada su predloženi dizajni za spomenik njemu u Dordrechtu smatrani nedovoljno živopisnim, Cornelia je preuzela stvari u svoje ruke. Zajedno sa skulptorom Josephom Mezzarom, dizajnirala je spomenik koji je nastojao da uhvati njegovu pravu esenciju. Iako nije mogla da prisustvuje njegovom otvaranju 1862. godine zbog bolesti, to delo je ostalo kao duboko postignuće njene karijere.

Gde danas videti njena dela

Nasleđe Cornelia Scheffer sačuvano je u nekoliko značajnih kolekcija, često povezanih sa istorijom njene porodice i njenom vezom sa Holandijom. Dordrechts Museum ima značajno mesto u tom pogledu, jer čuva jedno od njenih dela. Ova institucija takođe služi kao riznik za veliki deo očevog stvaralaštva, jer je ona nekoliko njegovih dela ostavila muzeju, osiguravajući da njihova zajednička istorija ostane isprepletena unutar istih zidova.

Pored zbirki u Dordrechtu, niz njenih autorskih dela može se naći u istom muzeju, omogućavajući posetiocu da vidi njen pečat uporedo sa delima koja je sačuvala iz očevog studija. Njeno prisustvo u svetu umetnosti oseća se i u Roterdamu, gde se neki od njenih radova čuvaju u muzeju Boijmans Van Beuningen. Ove kolekcije nude način da se susretnete sa tragovima njenog života kao skulptorke, slikarke i dizajnerke kroz predmete koje je stvorila i komade koje je odlučila da za nas ostavi.