Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent) (1847) je najpoznatije delo umetnika Ogist Klesinger, koje se nalazi u muzeju Musée d'Orsay u gradu Pariz. Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent) (1847) i Woman Bitten by a Snake (1847) su sledeća dva dela koja svet najbolje poznaje. Od 10 dela umetnika Ogist Klesinger u našem katalogu, izdvajamo ovih 10 koja kolekcionari i posetioci muzeja najčešće posmatraju, uz navođenje godine, muzeja i priče o svakom od njih.
Rangirano prema našem koeficijentu popularnosti, koji kombinuje pretrage, posete i porudžbine za svako delo. Ažurirano новембар 2026. Svako remek-delo na ovoj stranici može se naručiti kao ručno oslikana uljana reprodukcija muzejskog kvaliteta ili kao umetnička štampa, u dimenzijama koje odaberete.
In the grand, gilded halls of the 1847 Paris Salon, few works ignited as much fervent debate and whispered scandal as Auguste Clésinger’s Woman Bitten by a Snake (*Femme piquée par un serpent*). This breathtaking marble masterpiece does not merely sit in stillness; it writhes with a visceral, almost cinematic energy that captures the viewer in a moment of sudden, sharp agony and profound ecstasy. The sculpture depicts a nude…
In the grand, gilded halls of the 1847 Paris Salon, few works ignited as much fervent debate and whispered scandal as Auguste Clésinger’s Woman Bitten by a Snake. This breathtaking marble masterpiece does not merely sit in stillness; it writhes with a visceral, almost cinematic energy that captures the viewer in a moment of sudden, sharp agony and profound ecstasy. The sculpture depicts a nude woman, her body contorted in…
Auguste Clésinger’s 1847 marble sculpture, *Woman Bitten by a Snake*, is far more than a depiction of a dramatic, even unsettling, scene. It’s a potent distillation of Neoclassical ideals colliding with the burgeoning currents of Realism and Romanticism, a work that ignited controversy upon its debut at the Paris Salon and continues to hold an undeniable allure. The sculpture captures a moment of exquisite torment – a reclining nude female…
To stand before the likeness of Madame Sabatier is to encounter a moment suspended in time—a breath held between classical grace and quiet introspection. This marble bust, executed by Auguste Clésinger, transcends mere portraiture; it is an embodiment of refined elegance. The subject’s countenance, captured with such meticulous attention, invites the viewer into a world of serene contemplation. One cannot help but feel the weight of history settling upon those…
Auguste Clésinger’s Angel of Grief: A Baroque Echo in Marble The sculpture “Angel of Grief,” created by Auguste Clésinger in 1850, stands as a poignant testament to the artist's mastery of Baroque aesthetics translated into Neo-classical form. Commissioned for the tomb of Euterpe, the muse of music, Frédéric Chopin’s beloved wife, this monumental marble piece embodies profound sorrow and spiritual contemplation—themes deeply rooted in the artistic sensibilities of its time.…
Pan ist in der griechischen Mythologie der Gott der Hirten. Er ist ein Mischwesen, mit dem Oberkörper eines Menschen und dem Unterkörper eines Widders oder eines Ziegenbocks. Immer wieder findet man Darstellungen Pans in der Kunst. Im christlichen Mittelalter wurde er aufgrund seiner Attribute der Bocksfüße und Kopfhörner dämonisiert und somit häufig als Teufel dargestellt. Die hier abgebildete Figur eines Pans mit brauner Patina ist aus Bronze gegossen und stammt…
Četiri teme koje se najčešće pojavljuju među ovim remek-delima, sa najboljim primerom za svaku od njih.
7 muzeja u kojima se nalazi najviše slika sa ove stranice.
| Muzej | Grad | Radovi umetnika Ogist Klesinger | Slike iz ovog spiska |
|---|---|---|---|
 Musée d'Orsay |
Pariz | 4 | Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent), Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent), Woman Bitten by a Snake |
 Saint-Sulpice |
Pariz | 1 | Angel of Grief |
 Los Angeles County Museum of Art |
Los Anđeles | 1 | Mounted Herdsmen and Bulls in the Roman Countryside |
 Musée de Picardie |
Amiens | 1 | Leda and the Swan |
 Germanisches Nationalmuseum |
Nurenberg | 1 | Sitzender Pan |
 Église de la Madeleine |
Bésonçon | 1 | Entombment |
 Museum Celda de Frédéric Chopin y George Sand |
Valldemossa | 1 | Chopin |
In the grand, gilded halls of the 1847 Paris Salon, few works ignited as much fervent debate and whispered scandal as Auguste Clésinger’s Woman Bitten by a Snake…
Auguste Clésinger’s Angel of Grief: A Baroque Echo in Marble The sculpture “Angel of Grief,” created by Auguste Clésinger in 1850, stands as a poignant testament to the…
Pan ist in der griechischen Mythologie der Gott der Hirten. Er ist ein Mischwesen, mit dem Oberkörper eines Menschen und dem Unterkörper eines Widders oder eines Ziegenbocks. Immer…
Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent) (1847), Musée d'Orsay, Pariz. Sledeći su Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent) (1847) i Woman Bitten by a Snake (1847).
33 godina: Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent) datira iz 1847, a Ogist Klesinger je rođen/a 1814.
Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent), Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent), Woman Bitten by a Snake, Madame Sabatier, Angel of Grief, Mounted Herdsmen and Bulls in the Roman Countryside, Leda and the Swan, Sitzender Pan, Entombment i Chopin. Gornji rang prikazuje godinu i muzej za svako od njih.
Naš katalog sadrži 10 dela umetnika Ogist Klesinger, datiranih od 1847 do 1878.
Većina njih se nalazi u Musée d'Orsay (Pariz), Saint-Sulpice (Pariz) i Los Angeles County Museum of Art (Los Anđeles). U tabeli iznad su muzeji navedeni jedan po jedan.
U periodima 1840s: 4 od ukupno 10 dela na ovoj stranici datiraju iz tog vremena, od čega je Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent).
Najstarije delo na ovoj stranici je iz Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent) (1847), a najnovije iz Sitzender Pan (1878).
Sculpture (3) i Classical art (2), od ukupno 10 dela na ovoj stranici.
Marble: 3 od ukupno 10 dela na ovoj stranici.
Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent), Woman Bitten by a Snake (Femme piquée par un serpent) i Woman Bitten by a Snake su među 4 dela na ovoj stranici koja se nalaze u Musée d'Orsay, Pariz.
Da. Svaku sliku sa ove stranice možete naručiti kao ručno oslikano ulje na platnu muzejskog kvaliteta ili kao umetnički print, u veličini koju odaberete, direktno sa stranice te slike.
Život i umetnički put Ogista Klesingera predstavljaju fascinantan odraz umetničkih struja 19. veka u Francuskoj, čineći most između strogo enough neoklasicizma i novonastalih tendencija realizma. Njegov rad, koji je karakterisan tehničkom preciznošću i dubokim emocionalnim intenzitetom, nastao je u specifičnom društvenom i umetničkom okruženju koje je oblikovalo njegov senzibilitet.
Njegov umetnički temelj postavio je otac, Žor-Filip Klesinger, znameniti skulptor koji je svom sinu pružio početno obezbeđivanje i estetsko razumevanje forme. Zahvaljujući ovom ranoj izloženosti, Ogist je razvio majstorstvo u poznavanju anatomije i materijala, što će kasnije postati zaštitni znak njegovih dela. Njegov stil se evoluirao kroz decenije, počevši od poštovanja klasičnih principa, da bi postao preplavljen elementima romantizma i senzualnošću koja je izazivala duboke emocije kod publike.
Kada govorimo o njegovom najznačajnijem doprinosu umetnosti, ne možemo pominjati Ženu koju je uplašila zmija (1847), skulpturu koja je izazvala pravi senzacionalizam na Pariskom salonu zbog svog dramatičnog realizma i erotskih undertona. Delo je modelovano na osnovu živih odleva Apolonije Sabatijer, žene koja je bila njegova inspiracija i koja je kroz njegovu skulpturu Madame Sabatier (1847) postala simbol lepote i senzualnosti, dodatno utvrđujući Klesingerovu reputaciju vrhunskog portretiste.
Njegova sposobnost da oživi materiju i emociju vidimo i u njegovim komemorativnim radovima. Čopinov grobni spomenik (1850), podignut nakon smrti kompozitora Fridrika Čopina, predstavlja dirljiv i veličanstven prikaz u belom mermeru na grobskom polju Pere Laše. S druge strane, rad Anđeo bola stoji kao duboko emotivno delo koje personifikuje baroknu dramu i patos, ostavivši neizbrisiv trag u istoriji skulpture.
Pored skulptura, Klesinger je bio duboko povezan sa intelektualnim krugovima svog vremena. Njegova asocijacija sa Apolonijom Sabatijer, salonijerkom i muza mnogih istaknutih umetnika poput Šarla Bodlera, otvorila mu je vrata najprestižnijih društvenih krugova. Kasnije, brak sa Solanž Dudevon, ćerkom čuvene Žorand, dodatno ga je povezao sa elitom književnog društva. Njegov rad, koji danas možemo posmatrati u prestižnim muzejima kao što je Musée d’Orsay, ostaje svedočanstvo o umetniku koji je umeo da spoji tehničku savršenstvo sa najdubljim ljudskim osećanjima.
Nakon bogatog života ispunjenog umetničkim uspesima, Ogist Klesinger je preminuo 5. januara 1883. godine u Parizu, a njegovo telo počiva na grobskom polju Pere Laše, ostavljajući za sobom nasleđe koje i danas inspiriše ljubitelje umetnosti širom sveta.
Ogist Klesinger je rođen 22. oktobra 1814. godine u Besansonu, u srcu Francuske. Potao je iz umetničke porodice, gde je njegov otac, Žor-Filip Klesinger, bio istaknuti vajar koji je Ogistu pružio njegove prve umetničke temelje. Ovo rano izlaganje umetnosti udomaćeno je u njemu duboko i suštinsko razumevanje skulpturalnih tehnika i estetike, oblikujući njegov prepoznatljiv umetnički senzibilitet još pre nego što je postao majstor svog zanata.
Ogist Klesinger je kroz 19. vek prošao kroz fascinantnu umetničku evoluciju, počevši od strogoih neoklasičnih principa, dok je postepeno u svoje stvaralaštvo uvodio elemente realizma i romantizma. Njegov stil nije bio statičan, već je odražavao dinamične promene svog vremena, stvarajući most između klasične discipline i novih, snažnijih osećaja.
U svojim delima, on je majstorski umeo da spoji tehničku preciznost sa dubokom emocionalnom intenzitetom, pretvarajući hladan kamen u živo, pulsirajuće forme. Njegove skulpture često prenose dramatične narative i prikazuju senzualne figure, što svedoči o njegovom vrhunskom poznavanju anatomije i savršenom vladanju oblikom.
Ogist Klesinger je ostavio neizbrisiv trag u istoriji umetnosti kroz dela koja su prevazilazila okvire svog vremena. Njegova skulptura Žena uplašena uplačena zmijom (1847) izazvala je pravi senzacionalizam na Pariskom salonu, zahvaljujući svom dramatičnom realizmu i erotskim undertonovima, a model za ovo remek-delo bila je sama Apollonie Sabatier, na kojoj je umetnik radio koristeći odljev iz života. Tajna lepota i senzualnost koju je Ogist Klesinger tako majstorski prenosio u kamen, dodatno je potvrđena kroz Madame Sabatier (1847), mermorni portret njegove muze, koji je učvrstio njegovu reputaciju kao majstora koji hvata samu suštinu ljudske privlačnosti.
Pored senzualnih figura, Klesinger je pokazao i duboku emotivnu dubinu kroz komemorativna dela. Spomenik Šopenu (1850), nastao nakon smrti kompozitora Fridriha Šopena, predstavlja dirljiv i veličanstven prikaz u belom mermeru na grobskom polju Père Lachaise, služeći kao večni tribute velikom muzičaru. Njegova sposobnost da izrazi najdublji bol i patos najbolje se vidi u skulpturi Anđeo tuge, koja u sebi nosi neopisivu težinu barokne drame. Pored ovih ikonografskih dela, Ogist Klesinger je stvorao i portrete istaknutih ličnosti, kreirajući bustove kao što su oni od Rachel Félix i Théophile Gautier, kao i veličanstvenu statuu Louise of Savoy, čime je potvrdio svoj status vrhunskog portretista svog doba.
Ogist Klesinger je svoje umetničke temelje stekao pod vođstvom svog oca, Georges-Philippe Clésingera, koji mu je pružio neophodnu osnovu za razvoj njegovog talenta. Njegov umetnički put bio je duboko isprepleten sa intelektualnim i umetničkim krugovima tog vremena, prvenstveno kroz blisko povezivanje sa Apollonie Sabatier, salonnière i ljubavnicom brojnih istaknutih umetnika, uključujući Charlesa Baudelairea. Takođe, brak koji je 1847. godine sklopio sa Solange Dudevant, ćerkom čuvene George Sand, dodatno ga je učvrstio u samom centru literarnog društva, čineći njegov život i rad neodvojivim delom kulturne elite tog doba.
Rad Ogista Klesingera odjekuje kroz umetničke struje 19. veka u Francuskoj, služeći kao vitalni most koji povezuje idealizovani neoklasicizam sa novonastalim tendencijama realizma. Njegov umetnički put, obeležen dubokim razumevanjem forme, donio je priznanje koje je prevazišlo okvire njegovog vremena; već 1849. godine primio je orden Legije časti kao vitez, dok je 1864. godine unapređen u čin oficira.
Njegove skulpture i danas izazivaju divljenje zbog svoje vrhunske tehničke preciznosti, emotivne dubine i snažnog dramatičnog efekta koji prožima svaki narezani kamen. Ova remek-dela, koja su ostavila neizbrisiv trag u istoriji umetnosti, danas se mogu izložiti u najprestižnijim muzejima, kao što je Musée d’Orsay. Ogist Klesinger je preminuo u Parizu 5. januara 1883. godine, a njegovo telo počiva na čuvenom groblju Père Lachaise.
