Albert Hertel

Rani život i umetničko obrazovanje

Albert Hertel je rođen u Berlinu 19. aprila 1843. godine. Svoje rane godine proveo je u gradu u koji će se kasnije vratiti kao profesor. Svoje formalno obrazovanje započeo je na Berlinskom univerzitetu umetnosti, radeći kao student u Berlinskoj akademiji umetnosti (Kunstakademie Berlin). Ovi rani lekcije postavili su temelje njegovog tehničkog razvoja pre nego što se okrenuo širokim pejzažima koji će kasnije definisati njegov umetnički opus.

Sa dvadeset godina, Albert Hertel je napustio Berlin i otišao u Rim. Ostao je u italijanskom gradu skoro četiri godine, što je bio period posvećen proučavanju majstora i posmatranju svetlosti Mediterana. Tokom tog boravka u Rimu, primao je časove od Heinricha Drebera, usredsređujući svoju pažnju na nijanse slikarstva pejzaža. Ovaj period studija omogućio mu je da izađe iz učionice i direktno se poveže sa prirodnim svetom.

Artistička karijera u Berlinu i Diseldorfu

Nakon povratka u Berlin 1867. godine, Hertel je tražio dalje usmerenje i znanje. Preselio se u Diseldorfu kako bi studirao pod mentorstvom umetnika kao što je Oswald Achenbach. Ovaj period intenzivnog studiranja ključan je bio za oblikovanje njegovog fokusa na pejzaž, koji će postati okosnica njegovog stvaralaštva. Vremenom se vratio u svoj rodni grad, gde je njegov profesionalni ugled steadily rastao unutar tadašnjih akademskih krugova.

Do 1875. godine, Hertel je zauzeo položaj predavača na Berlinskoj akademiji umetnosti. Njegova uloga bila je veoma specifična; bio je zadužen za studio za slikanje pejzaža. Tokom dve godine provedenih u ovoj pedagoškoj ulozi, vodio je druge u istraživanju i proučavanju prirodnih scenarija. Nakon ovog perioda, prešao je u fazu rada kao slobodni umetnik, udaljavajući se od strukturiranog okruženja akademije kako bi se posvetio istraživanju sopstvenih, autentičnih motiva.

Tehnika i umetnički stil

Hertelov pristup pejzažu bio je duboko ukorenjen u direktnom posmatranju prirode. Veći deo svog vremena provodio je radeći en plein air, postavljajući oštalj da bi na platnu zabeležio trenutnu svetlost i atmosferu prirodnog sveta. Ova praksa omogućavala mu je da specifičnosti scene prenese na platno sa preciznošću vrhunskog crtača. Njegova dela često su se fokusirala na suptilne promene u terenu i način na koji se svetlost rasliva preko vidika, bilo da je posmatrao mirno jezero ili veličanstveni planinski venac.

Iako je boravak na otvorenom polje pružao njegovu primarnu temu, rad u studiju otkrivao je potpuno drugačiji fokus. Albert Hertel je vešto prelazio između širokih razmera pejzaža i kontrolisanog okruženja neophodnog za nature i žanrovske kompozicije. U ovim manjim kompozicijama, ruka crtača je očigvidna kroz pažljivo uređenje objekata. Svoje veštine primenjivao je i u ilustraciji, prevodeći narativne ideje u vizuelni oblik putem crteža i slikarstva.

Njegov tehnički opseg prevazilazio je ulje na platnu, obuhvatavajući i akvarel i temperu. Ova svestranost omogućavala mu je da prilagodi svoju metodu obimu zadatka, od intimnih skica do većih, strukturiranih kompozicija. Sposobnost rukovanja različitim medijima odražava disciplinovano proučavanje načina na koji različiti pigmenti interaguju sa različitim površinama.

• Kod Nice
• Pogled na Lugansko jezero
• Pogled na planinski masiv Esterel, 1879
• Pljaža, 1894
• Hofgarten u Berlinu, 1897
• Buket božura

Velika naručivanja i religiozna dela

Godine 1902. Hertel je predstavio nacrte za trinaest slika namenjenih ukrašavanju Carskog stepeništa u Berlinskoj katedrali. Ova dela su izvedena u temperi, medijumu koji zahteva izuzetnu preciznost i pažljivo nanošenje slojeva kada se radi na tako velikim površinama. Naručeni projekat obuhvatio je devet kvadratnih zidnih freski koje su prikazivale život Isusa, uporedo sa četiri ovalna plafonska panela posvećenih biblijskim parabolema. Ovi dizajni dobili su ličnu potvrdu i odobrenje samog cara Vilijama II.

Rad na ovim muralima i panelima trajao je sve do trenutka kada su završeni, neposredno pre otvaranja katedrale 1905. godine. Kroz ove monumentalne religiozne scene, umetnik je prevazišao okvire svojih ranijih, intimnijih pejzaža i mrtvih priroda, upletući se u veličanstvenu arhitekturu grada. Ta tempera slika ostala je centralni deo unutrašnjeg uređenja katedrale nakon njenog potpunog završetka.