Mercury

Umetnik

Goltzius, Hendrick

Rođen/a u Bracht, Germany

Hendrick Goltzius: Life and Legacy

Early Life and Training

Born: 1558 in Bracht, near Viersen, North Rhine-Westphalia, Germany.

Goltzius’s artistic journey began with training under his father, learning the craft of painting on glass.

A pivotal moment came when he received instruction in engraving from Dirck Volckertszoon Coornhert in Cleves. This foundational training would shape his future mastery.

Artistic Development and Style

Goltzius quickly rose to prominence as the leading Dutch engraver of the early Baroque period, also known as Northern Mannerism.

His work is characterized by sophisticated technique, technical mastership, and a sense of “exuberance” in its compositions.

Innovative Techniques: He pioneered the use of the "swelling line," manipulating lines to create tonal effects from a distance. He also developed the "dot and lozenge" technique for refined shading.

Initially influenced by the style of Cornelis van Haarlem, Goltzius moved towards more dynamic and expressive forms.

Notable Works

The Dragon Devouring the Companions of Cadmus: A print showcasing his mastery over engraving and dramatic storytelling.

Lot and His Daughters: An example of his work held in the collection of the Rijksmuseum, demonstrating his skill in depicting complex narratives.

Numerous portraits and mythological scenes further demonstrate his versatility and technical prowess.

Influences and Legacy

Influenced By: Dirck Volckertszoon Coornhert played a crucial role in Goltzius’s early development as an engraver.

Goltzius, in turn, significantly influenced subsequent generations of Dutch and European printmakers.

As noted by A. Hyatt Mayor, he “was the last professional engraver who drew with the authority of a good painter and the last who invented many pictures for others to copy.”

His innovative techniques and masterful engravings left an indelible mark on the art world.

Historical Significance

Goltzius’s work reflects the artistic climate of the late 16th and early 17th centuries, bridging the gap between Mannerism and Baroque styles.

His prints were widely circulated and admired, contributing to the dissemination of artistic ideas throughout Europe.

Museum Collections: His works are featured in prominent museums such as Museum Boijmans Van Beuningen (Rotterdam), Rijksmuseum Amsterdam, Blanton Museum of Art (Austin), and The Metropolitan Museum of Art (New York City).

He remains a celebrated figure in the history of printmaking, recognized for his technical skill, artistic vision, and lasting impact.

Muzej

Мауритшhuis

Izložbeno mesto Хаага, Ниједан превод

Демокрит, смејећи се филозоф

Јохан Паувелсон Мореелс, холандски барокни сликар из Утрехта, створио је остварење „Демокрит, смејећи се филозоф”, утицајем Каравђага и представља смех над човеком и временом. Погледајте га на Мауритшују!

Мауритшhuis је дом најбоље холандске сликарства из времена Ремибранта и Вермеера. Одушевте се ремек-делама Рендвирка, Вермеера и Ван Гога у иконичној згради – путовање кроз 800 година културе.

Ко је главни разлог за обнову Мауритшуија после разарувајућег пожара из 1871. године?

Архитектура: Рефлексија моћи и мира

Мауритшhuis не стање као зграда током историје; развио се уз потребе музеја и посетиоца. Знатно обновљење и проширење су разумно предузети да би се прилагодиле растућем броју ремек-дела и осигурало оптимално гледање уметности. Састојак је био велики број ремек-дела и посебно одлика колекције.

Зграда је емблематична за холандски класицизам – стил карактерисан симетријом, пропорцијама и ограниченом орнаментирањем. Фасада је мајсторски дело архитекте Јакоба ван Кампена и Питера Поста који су утицали на избор стила и створили интимну средину за уметност.

Унутрашњим просторима доминирају висока плафона и богата декорација зидова са сложеним рељефним радovima које је направио Јакоб ван Кампен и Питер Пост. Изузетно је важно место светла где су велики прозорски отвори постављени да би донели природу у музеј и појавили се елементи из прошлости.

Историја: Одабрана колекција и виталност

Мауритшhuis је дом од преко 327 ремек-дела које су највећи холандски сликарства из времена Ремибранта и Вермеера. Зграда је почела да се гради у средини 1630-их као крајњи стан лорда Јохана Маурита ван Насау-Сигена који је видео зграду не само као резиденцију већ као симбол своје моћи и стања.

Зграда је утицала на избор стила и створила интимну средину за уметност. Изузетан је био велики број ремек-дела и посебно одлика колекције која се састоји од преко 327 ремек-дела које су највећи холандски сликарства из времена Ремибранта и Вермеера.

Мауритшhuis је био дом од преко 327 ремек-дела које су највећи холандски сликарства из времена Ремибранта и Вермеера. Зграда је почела да се гради у средини 1630-их као крајњи стан лорда Јохана Маурита ван Насау-Сигена који је видео зграду не само као резиденцију већ као симбол своје моћи и стања.

Реновације и проширење

Мауритшhuis није остао непокретан током историје; развио се уз потребе музеја и посетиоца. Знатно обновљење и проширење су разумно предузети да би се прилагодиле растућем броју ремек-дела и осигурало оптимално гледање уметности.

Састојак је био велики број ремек-дела и посебно одлика колекције која се састоји од преко 327 ремек-дела које су највећи холандски сликарства из времена Ремибранта и Вермеера.

Мауритшhuis је био дом од преко 327 ремек-дела које су највећи холандски сликарства из времена Ремибранта и Вермеера. Зграда је почела да се гради у средини 1630-их као крајњи стан лорда Јохана Маурита ван Насау-Сигена који је видео зграду не само као резиденцију већ као симбол своје моћи и стања.

Састојак је био велики број ремек-дела и посебно одлика колекције која се састоји од преко 327 ремек-дела које су највећи холандски сликарства из времена Ремибранта и Вермеера.

Мауритшhuis је био дом од преко 327 ремек-дела које су највећи холандски сликарства из времена Ремибранта и Вермеера. Зграда је почела да се гради у средини 1630-их као крајњи стан лорда Јохана Маурита ван Насау-Сигена који је видео зграду не само као резиденцију већ као симбол своје моћи и стања.

Мауритшhuis је био дом од преко 327 ремек-дела које су највећи холандски сликарства из времена Ремибранта и Вермеера. Зграда је почела да се гради у средини 1630-их као крајњи стан лорда Јохана Маурита ван Насау-Сигена који је видео зграду не само као резиденцију већ као симбол своје моћи и стања.