Пабло Пикасо и “Селянки”: Гледка утринског мира

Картина Пабло Пикасо "Селянки" из 1906. године, више је од проступе представљања три жене – она је кључна прекреница у еволуцији модерне слике, непосредни израз будног прото-кубизма. Ова интимна сцена, са поузданом чувесношћу за боју и облинк, позива нас да размислимо не само о фигурама сами по себи, већ и о ширим уметничким струјама које су у то доба пролазиле кроз Пикасово дело. Овај комад је сачуван у колекцији Фондације Барнес, пружајући нам ретку прилику да посведочимо почетком његовом револуционарном стилу.

Композиција је према речима многих, лако иједанствена, али дубоко сложена. Три жене стоје испред огреваног дрвета, са појавама и изразима које варирају од тишине размишљања до лекере забављене игри. Свака фигура има свој утисак – једна се блабо окреће напред, његов поглед усмерен према невидљивој тачки; друга се окреће главом са тихим осмехом, док трећа изгледа као да је уплетена у размишљање. Овај нарочити варијација позија, одмах успоставља динамику унутар сцене, спречавајући је да постане статична или предвидљива. Уметник савршено користи светло и сенку да обликује сваку жену, намекајући подлажуће мускуле и стварајући осећај тридимензионалности који премашује медијум аква уља.

Симболизам у једноставности

Одлука Пикаса да укључи две птице – једну навишеном у горњем левом углу и другу уском у доњем десној делу, додаје елемент симболичке богатости. Птице су дуго повезане са слоборошћу, духовношћу и везом са природом у западној уметности. Њихов присуство овде подразумева жељу за бекством или можда размишљање о једноставним радостима сеоског живота, теме које се понастају у раду Пикаса током тог периода. Дрво, са распоређеним лишћем, још једном појачава ово веза са природним светом, делујући као основа у средини људних брига жена.

Прото-кубизам: Мост према револуцији

"Селянки" су кључни мост између традиционалних уметничких пракси и револуционарних иновација кубизма. Прото-кубизам, који је трајао приблжно од 1906. до 1910. године, представљао је прелазни период у којем су уметници као Пикасо експериментисали са геометријским облицима, фрагментираним перспективама и више углова гледања – елементе који би на крају дефинишали кубистички иконасти стил. За разлику од потпуно реализованих кубистичких дела каснијих година, прото-кубистичке слике као што су "Селянки" још увек омогућавају гледаоцу да препозна фигуре ипак, њихови облици постали су све више абстрактни. Ово је утицало на то да се Пикасо одлучи за аква уље као медиум, који је савршен за изражавање његових идеја.

Слика је сасвим релевантна и данас, а њен утисак према гледаоцу је веома велико. Она се може користити као декорација у било ком стилу, од модерног до класичног.

Ресурси:

Пабло Пикасо: Селянки, Прото Кубизам Уметнички Покрет, Константин Бранкуши